Narodna

POČETCI U LOLI- NASTANAK ZAHARA

Zahar: Negde u jesen 1960., otišao sam u ”Lolu” na auduciju za violinistu. Nisam očekivo da ću biti primljen , ali je neko iz komisije je čuo kako u hodniku ispred sale za audiciju sviram komopozicije jazz violiniste- Helmuta Zaharijasa. Moje improvizacije su im se dopale dopale, i ako je u pitanju bio orkestar narodne muzike, na moje čuđenje- primljen sam.

Tadašnji rukovodilac orkestra, Rade Jašarević (koji je nasledio u RTB-u Vlastimira Pavlovića Carevca) mi je dao nadimak Zahar, koji se odmah prilepio uz moje ime.
Rade Jašarević je na taj način višestruko obeležio moj životni put, obzirom da posle njegove tragične smrti ja nasleuđem mesto šefa Lolinog orkestra.
Ime Zahar mi je donelo dosta uspeha i medijske eksponiranosti,ali se takođe povezivalo sa mnogim netačnim izjavama i aferama, tako da mi je više puta padalo na pamet da se Zahara javno odreknem i da postanem ponovo samo Milutin Popović.

Milutin je sa Lolom sam nastupao u Kini, Rusiji, Zapadnoj Evropi, Africi , Indiji, Kanadi itd. Bio je rukovodilac, dirigent i aranžer programa folklora I orkestra. Osvojio je mnogo nagrada na najprestižnijim festivalima širom sveta npr. (Dižon –Zlatni Mkolije za najbolji folklorni ansambl u Evropi)
Doživeo je jedan od najvećih uspeha u Njujorku- Medison Squer Garden-u, nastupajući kao solista u muzičkom spektalklu pod nazivom Fresca Viva. Njujorški mediji su ga prozvali Talking violine (vilolina koja govori).

Za Mnoge pesme koje je komponovao Zahar, vlada mišljenje da su izvorne !
Neke od njegovih pesama su već postale evergreen narodne muzike :

Beše nekad Mitke I Koštana/ Vasilija Radojičić
Vidovdan / Gordana Lazarević
Svilen Konac / Gordana Lazarević
Zbog tebe mome ubava / Staniša Stošić
Vino točim, a vino ne pijem / Miroslav Ilić
Jedan dan života / Miroslav Ilić i Lepa Brena
Neznanaka/ Radiša Marković
Ivanova Korita ( 2008 proglašena pesmom decenije) / Merima Njegomir
Ćekaj me/ Toma Zdravković
Kad je deda lumpovao/ Stari Zvuci
Nema više cicvarića / Radiša Marković

Autor je i najpoznatijih rodoljubivih pesma stare Jugoslavije:
Od Vardata po do Triglava ,
Živela Jugoslavija,
Hej Jugosloveni.

FENOMEN- LEPA BRENA

Ljudi ga često vezuju za popularizaciju šunda u novokomponovanoj muzici, zbog pesmama koje je uradio za Lepu Brenu početkom 80-tih (Čačak, Mile voli disko, Duge noge, Dama iz Londona…). Zapravo to je bio eksperiment nastao u postmodernom duhu gde su disko i rok ritmovi implementirani u autentični srpski melos. Jasna granica izmedju žanrova je naglašena i stvara jednu vrstu humoristčkog pristupa prodiranju kulture zapada u naš etnos.
Ispostavilo se da je uspeh ovog ekperimenta izazvao kasniju lavinu brojnih autora, koji su bez nekog jasnog koncepta i muzičkog obrazovanja, a koristeći se lakim notama i vulgarnim tekstovima, pokušali da podražavaju uspeh fenomena zvanog Lepa Brena. Kulminacijom besmisla početkom 90-tih nastaje subkulturni i submuzički pravac -Turbo Folk, protiv koga je Zahar uvek javno istupao, braneći našu poljuljanu muzičku tradiciju i kulturu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*


*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>